Od Studentske poliklinike do privatne prakse

Od 250 pacijenata Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu koji su na sajtu “Kakav je doktor?” ocenili ovu ustanovu, četrdesetoro, odnosno svaki šesti, je napisao da su odatle upućeni u privatnu ordinaciju. To je popularnu Studentsku polikliniku stavilo na drugo mesto po broju pacijenata koji su iz jedne ustanove upućeni na privatnu praksu na ovom veb sajtu. Za deset dana, koliko je na sajtu bilo moguće ocenjivati rad lekara, građani su prijavili 16 lekara sa teritorije Srbije tokom čijeg rada su uočili elemente korupcije, a među ovim prijavama je dvoje lekara sa Odeljenja za zdravstvenu zaštitu žena Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata.

Studentska poliklinika slika

Međutim, priča se tu ne završava. Još dve pacijentkinje koje su se lečile na ovom odeljenju su precizirale da su za uslugu uklanjanja kondiloma bile upućena na privatnu ordinaciju, kod iste lekarke kod koje su se lečile i u Studentskoj poliklinici. One su želele da ostanu anonimne, a jedna je u razgovoru sa nama opisala situaciju:

“Kada sam otišla na pregled, lekarka mi je rekla da imam dvadesetak kondiloma, da su sada u ranoj fazi i da su bezopasni, kao i da, citiram, ako ih ne spalim, za neko vreme ću moći da ih berem kao travu, da spremim 25 000 dinara koliko je intervencija zajedno sa anesteziologom koji dolazi sa druge klinike i da dođem na njenu privatnu kliniku. Kada sam je pitala da me informiše o načinima lečenja, rekla je da se samo laserom mogu odstraniti.”

U razgovoru sa još jednom devojkom saznali smo da usluga uklanjanja kondiloma nije jedina usluga zbog koje su pacijentkinje sa ovog odeljenja Studentske poliklinike upućene u privatnu praksu.

“Otišla sam na rutinski ginekološi pregled u Studentsku polikliniku gde mi je doktorka preporučila da uradim PAPA test i kolposkopiju i rekla mi da se to radi privatno. Rekla je da ona može da mi izvrši preglede u privatnoj klinici u kojoj radi i počela je da mi nabraja termine u kojima može da mi zakaže pregled. Izašla sam sva uplašena iz njene ordinacije i pozvala mamu koja mi je rekla da je više puta radila te testove i da sve to može besplatno da se uradi. Tako da sam otišla u svoj rodni grad i uradila testove tamo.”

Pretražujući forume, pronašli smo anonimna svedočenja drugih pacijentkinja koja potvrđuju ovu priču. Na forumima ana.rs i doktor.rs, u okviru teme o uklanjanju kondiloma, još tri osobe su napisale da su imale identična iskustva na ovom odeljenju.

Capture roze

 

Capture belo

“Na sastancima Stručnog kolegijuma, na sastancima odeljenja i službi više puta je naglašeno da je apsolutno nedozvoljeno upućivati studente u privatne ustanove,” kaže direktorka Studentske poliklinike, dr Dubravka Miljuš, ” čak ni sugerisati bilo šta u tom smislu, a naročito za usluge koje pacijenti mogu dobiti na teret svog osiguranja. No, postoje neke vrste analiza u oblasti zdravstvene zaštite žena koje imaju nižu cenu u privatnim nego u ovlašćenim državnim laboratorijama za tu vrstu usluga, koje se čak u našoj ustanovi ni ne rade. Ponekad se u tom smislu ginekolog i pacijent ne razumeju, ali nakon detaljnijeg razgovora i te situacije su bile uspešno pojašnjene.”

Doktorica Miljuš je dodala da je Zaštitnik prava pacijenata u toku 2012. godine dobio 5 prijava, od kojih je samo jedna bila osnovana i da je ona, kao direktorka ustanove, izrekla pismenu opomenu zaposlenoj. Intervju sa doktoricom Dubravkom Miljuš možete pročitati ovde.

 

“Cena” tretmana – besplatna uz zeleni uput

Da bismo proverili koje se metode koriste za uklanjanje kondiloma, kao i cene tretmana, posetili smo četiri bolnice i od tri ustanove smo dobili odgovore. U svakoj od bolnica smo dobili informaciju da je usluga besplatna uz “zeleni uput”, ukoliko se vrši uklanjanje radio talasima ili termokauterizacijom. U Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front” osim radio talasima, kondilomi se mogu ukloniti i laserom, međutim, ova usluga se plaća. Na dobijanje usluge se čeka onoliko koliko je potrebno uraditi testove i sačekati razultate, što je u proseku deset dana, osim u KBC “Dragiša Mišović” gde se pregled zakazuje mesec dana u napred.

Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije
Terapija: radio talasi
Cena usluge: besplatno uz zeleni uput
Vreme čekanja: u proseku deset dana
KBC “Dragiša Mišović”
Terapija: termokauterizacija
Cena usluge: besplatno uz zeleni uput
Vreme čekanja: mesec dana
Ginekološko-akušerska klinika “Narodni front”
Terapija i cena usluga:
- radio talasi, besplatno uz zeleni uput
- laser; uz opštu anesteziju dvanaest hiljada, uz lokalnu anesteziju deset hiljada
Vreme čekanja: u proseku deset dana

 

Recidiv česta pojava bez obzira na terapijsku metodu

Postoje dve grupe terapija za suzbijanje kondiloma: terapije koje sprovode sami pacijenti i terapije koje sprovodi lekar. U grupu onih koje vrši lekar spadaju krioterapija (terapija tečnim azotom) i terapije koje uključuju spaljivanje kondiloma laserskim putem, radiotalasima i termokauterizacijom (elektrodom).

Postoji mogućnost da se kondilomi ponovo pojave bez obzira na koji način su uklonjeni.

“Recidiv je česta pojava bez obzira na metodu koja se koristi,” objašnjava načelnik Odeljenja za praćenje polno prenosivih infekcija Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, Milan Bjekić. “Razlika je u dužini trajanja terapije. Ukoliko se za uklanjanje kondiloma koristi krioterapija, potrebno je više tretmana, dok je radio talasima, laserom i termokauterizacijom dovoljan jedan tretman kako bi se uklonili svi postojeći kondilomi. U 25% slučajeva kondilomi se vraćaju, u periodu od tri meseca nakon uklanjanja”, kaže doktor Bjekić koji radi i u Savetovalištu za polne bolesti u okviru ovog odeljenja.

 

Učestala praksa

Pacijenti često nisu upoznati sa činjenicom da slanje u privatnu ordinaciju zbog usluge koja može da se dobije i u državnoj ustanovi predstavlja jedan od oblika korupcije u zdravstvu. Devojke koje su sa nama podelile svoja iskustva su rekle kako su bile previše uplašene nakon saznanja da sa njima nešto nije u redu i da su odmah počele da razmišljaju na koji način da skupe novac za tu intervenciju. S obzirom na činjenicu da su u pitanju bile studentkinje, novac su morale da zatraže od roditelja od kojih su dobile informacije da se takve usluge mogu dobiti i u državnim zdravstvenim ustanovama.

Lekar državne institucije pacijenta može uputiti na privatnu ordinaciju u slučaju da državna instutucija ne pruža uslugu koja je pacijentu potrebna. To je u praksi retkost, obzirom da zdravstveno osiguranje pokriva skoro sve poznate intervencije i analize. Ipak, najčešće se dešava da pacijent “mora” da čeka na intervenciju (uključuje se na listu čekanja), stoga ga doktor naknadno obaveštava da tu intervenciju može da obavi kod njega u privatnoj praksi, u kratkom roku i za određenu cenu. Na Pravnom fakultetu u Beogradu kažu da ovakvi slučajevi sadrže elemente krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Ukratko, doktor koristi svoj položaj državnog lekara kako bi sebi pribavio protivpravnu korist tako što naplaćuje uslugu koju je pacijent već platio kroz obavezno zdravstveno osiguranje. 

 

Kako se kontroliše rad lekara u privatnoj ordinaciji?

Iz Odeljenja za zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja smo dobili informaciju da se svake godine vrše kontrole rada lekara u privatnoj praksi kako bi se utvrdilo da li se poštuju zakonske procedure. Međutim, na pitanje na koji način se vrši kontola njihovog rada dobili smo informaciju da Republička zdravstvena inspekcija vrši redovne kontrole rada lekara u dopunskom radu kako u državnoj, tako i u privatnoj zdravstvenoj ustanovi i da je to sve što je potrebno da znamo.

Zdravstvenoj inspekciji se može prijaviti i korupcija u zdravstvu. Oni su nadležni da istraže slučajeve upućivanja na privatnu praksu ukoliko dobiju prijavu od nekog pacijenta, obzirom da je to jedan od vidova korupcije. Odgovore na pitanja na koji način zdravstveni inspektori proveravaju navode u prijavi pacijenata, da li su imali pritužbe na Studentsku polikliniku i da li je pokrenut postupak protiv nekog od lekara, još uvek čekamo od 24. maja 2013.

* Tekst je u međuvremenu dopunjen izjavom direktorke Studentske poliklinike, jer smo odgovore dobili nakon inicijalnog objavljivanja teksta.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije koji preko Agencije za borbu protiv korupcije finansira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Mišljenje i stavovi u ovom članku ne moraju neophodno predstavljati mišljenja i stavove Agencije za borbu protiv korupcije i UNDP-a.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>